


Vladimir Djukanovic @Djuka_RSFC 7 секпре 7 секунди
Zaista, samo idioti traže referendum o nečemu što nam nije ni ponudjeno. To je za dijagnozu!
"Vezaćemo naš mali brod uz veliki nemački brod"
Nexon wrote:Rođaci wrote:Najdžel klasičan političar
Нешто сте нервозни, друже...
Iako sam siguran da bi se građani Srbije slično izjasnili kao Britanci, siguran sam i da žele bolju budućnost, zato ostajemo na putu EU, kaže Aleksandar Vučić.
Nexon wrote:Смраду лоповски: покрао си целу Војводину преко млинова и Фиделинке која је пропала иако је добијала милијарде динара од државе, лажирао си покушај атентата да би се домогао Скупштине 2007, ишао си против сваког српског интереса у последњих 12 година, ти неког прозиваш са Аконгаве Чадаху, сада твоји људи са Вучићем контролишу токове новца у Србији, попут Бојана Ђурића у ПКС(ништа не ради а узма стотине хиљада динара на плату месечно) и онога што је био у швапској амбасади за односе са јавношћу а сада води Привредну комору и колико још секретара имаш у власти а данас жвалиш са Вучићем да те прими у власт, покрао све културне инситутиције у Београду...
bilipiton wrote:Најјача ми је сад ова урбана пропаганда за излазак су гласали сељаци и пензионери.А то што је већина Шкота гласала за останак нема везе. Да њих није било проценат би био много већи за излазак. Једва чекам да видим која ће следећа земља да иступи и шта ће онда да се прича..
Суштина кампање против Брегзита састојала се у следећем: „Без ЕУ, Британија је мала, слаба, бедна, немоћна, сиромашна и вероватно ће се распарчати“. Можда такав колонизаторски приступ има ефекта на Балкану и Источној Европи, али код гордих Британаца је дефинитивно изазвао контраефекат.
Све је тог 23. јуна изгледало као још једна суморна ноћ за слободарски свет из које као победник поново излази глобални естабилшмент и светска финансијска олигархија. Током дана у којем се одржавао референдум, појавило се више „излазних анкета“, урађених испред гласачких места, које су показивале да опција за останак има прилично убедљиву предност над опцијом за излазак из ЕУ.
Коначно, око 11 сати увече, за када је Би-Би-Си најавио да ће објавити прве прелиминарне резултате, појавила се излазна анкета компаније YouGov, према којој је опција за останак у ЕУ добила 52 %, наспрам 48 % гласова за излазак. Убрзо су сви медији, укључујући српски јавни сервис, почели да баратују овим податком, као „прелиминарним резултатом“ референдума. Да ствар иде у правцу останка изгледало је након првог обраћања Најџела Фаража, у којем је изјавио да „према досадашњим подацима, опција за останак танко води“. Убрзо почиње еуфорија либералних про-ЕУ кругова, а хит на Твитеру је постао хештег #SuggestAJobForFarage (предложи посао за Фаража), алудирајући на то како је лидеру Странке за независност Британије, након неуспеха на референдуму, остало да тражи нови посао ван политике.
До 1 час иза поноћи, када већина људи већ иде на спавање, појавила се и анкета ИПСОС-а (који изгледа не мешетари само по Србији и Црној Гори), према којој је победа „останка“ над „изласком“ била још убедљивија (54:46), као и први резултати из Шкотске, по којима је опција за останак добила 65 % гласова.
Међутим, тада почињу да се појављују први резултати пребројаних гласова из енглеских градова, према којима је „Брегзит“ био у значајној предности. Како су нови резултати пристизали, славље европејаца је полако престајало, а до зоре је постало јасно да је Сунце свануло у новој – независној Британији и новој Европи.
У успех Брегзита, да будемо искрени, ретко ко је веровао. Поборници ЕУ су били убеђени да ће „здрав разум победити“, док су евроскептици и противници бриселске бирократије, међу које спадају и читаоци, аутори и модератори НСПМ, углавном веровали да „западни центри моћи све држе строго под контролом“ и да неће дозволити нешто што би нанело штету њиховим политичким и финансијским интересима.
И једни и други су на крају погрешили, пре свега јер су потценили и игнорисали, за многе већ помало заборављен и отписан фактор – демократију, која у свом парламентарно-монархистичком облику, заиста постоји и, уз све слабости, функционише у Великој Британији. Демократија је пре свега била присутна у најважнијој сфери политичког живота сваке заједнице– медијима. За обе стране је био обезебеђен релативно равноправан медијски третман на водећим државним телевизијама и довољно простора да изнесу аргументе за свој став, макар на ову тему. Таква демократичност у сфери медија била би незамислива у већини европских земаља, а поготово у данашњој "напредној" Србији.
Демократија се вратила и осветила онима који су је годинама игнорисали, газили и понижавали. Баш као што су се са демократијом вратили и осветили милиони оних малих и „невидљивих“ људи из енглеске унутрашњости, систематски игнорисаних од стране сопствене и бриселске елите.
Други фактор који је вероватно одлучујуће утицао на успех Брегзита јесте кампања његових опонената, односно њихови „аргументи“ које су истицали као разлог зашто Британија треба да остане у Европској унији. У почетку су то биле само претње финансијским и економским реперкусијама у случају изласка, које су такође код просечних Британаца могле да изазову револт и инат. Како се референдум ближио, а нервоза расла, поборници „останка“, су све више наступали за позиције уцењивача, који гази и ниподаштава британски суверентитет – „Британија без ЕУ је немоћна и неће имати никаквог утицаја у савременом свету“, говорио је пре две недеље чувени англосаксонски историчар, Нил Фергусон, превиђајући какве емоције таква реторика може да изазове код обичног Британца.
„Ако изађе из ЕУ, Британија ће од „Велике“ постати „мала““, говорио је 2014. француски министар спољних послова Лоран Фабијус, а у том духу се водио добар део кампање за „римејн“, па је и Дејвид Камерон упозорио да ће у случају брегзита од „Велике Британије остати мала Енглеска“.
Поред претњи економским осиромашењем и смањењем утицаја у свету, учестале су биле и алузије на рачун рушења интегритета и суверентитета земље у случају изласка из ЕУ, и то је била кап која је прелила чашу.
Дакле, суштина кампање „Bremain“ састојала се у следећем: „Без ЕУ, Британија је мала, слаба, бедна, немоћна, сиромашна и вероватно ће се распарчати“ – слично аргументима којима западни колонизатори и њихови гласноговорници бране проевропску и прозападну политику у Србији и још неким источноевропским земљама.
Можда такав колонизаторски приступ има ефекта на Балкану и Источној Европи, али код гордих Британаца је дефинитивно изазвао контраефекат. Претње са позиција силе, пробудиле су инат просечног грађанина Британије, који је кампању против брегзита све више доживљаво као атак на национални понос и сувереност земље.
Можда ће у економском смислу нешто и изгубити, али су те две ствари – национални понос и сувереност – Британци дефинитивно одбранили гласањем на референдуму 23. јуна.
Брегзит вероватно неће одмах и директно имати позитивне последице по Русију и Србију, али он је први јасан и недвосмислен симптом слабљења америчке моћи и утицаја у свету, чија је ЕУ једна од главних експонената. Далеко од тога да ће Британија престати буде лојалан партнер Америци, али је изласком из ЕУ, као америчког империјалног пројекта, демонстрирала своју сувереност и независност и на тај начин симболично "узвратила" Америци за Декларацију независности и напуштање Британске империје 1779. године.
Невероватан успех који су осварили носиоци кампање за Брегзит Борис Џонсон и Најџел Фараж са својим присталицама показује да лична иницијатива, вођена часним мотивима и прнципима, може да учини много више него што нам се наизглед чини, па чак и да промени свет.
Власт у Србији у паници – како даље у распаднуту ЕУ?
„Има нешто труло у држави Данскојˮ, што би рекао Шекспир.
Прве реакције лидера еврофанатизма у Србији – у распону од Александра Вучића до Чеде Јовановића – крајње су забрињавајуће. Назвати противнике пута Србије у ЕУ „идиотимаˮ и „олошемˮ – до сада је невиђено! Очито је да се иза оваквих реакција крије велика нервоза и паника у редовима присталица уласка Србије у ЕУ. По први пут они грађанима Србије морају да објасне због чега бисмо уопште ишли у Унију која нас неће, која нас уцењује и пљачка, из које излазе велики европски народи?
Двери већ 10 година говоре о аргументима против уласка Србије у ЕУ. То је до данас била табу тема у Србији. Још крајем 2007. године први пут смо затражили јавну расправу за и против ЕУ, које до дана данашњег нема у нашим медијима и политичком животу. Сада је постало немогуће сакрити од јавности да ЕУ није тако пожељна и лепа како је представљају заговорници евроинтеграција.
То смо тврдили и пре неколико година када је Исланд прекинуо процес придруживања ЕУ. То је био први доказ да ЕУ има алтернативу, а Исланд је после раскида са ЕУ и ММФ-ом почео да се подиже из кризе и банкрота државе. Али тек сада када је Велика Британија решила да напусти ЕУ – грађани се оправдано питају зашто? „Има нешто труло у држави Данскојˮ, што би рекао Шекспир.
Домаћи еврофанатици више неће моћи да сакривају од грађана Србије праву истину о ЕУ која нас је опљачкала и из Србије за неколико година отела десетине милијарди евра. Они који служе интересима ЕУ у Србији раде против свога народа, а сада су се уплашили да је дошло време подвлачења црте и подношења рачуна. Шта Србија има од 16 година придруживања ЕУ?
Само уцене, притиске, претње, пљачку и наметање бриселских стандарда који су против наших економских интереса. Домаћи еврофанатици посебно су се уплашили идеје народног референдума и могућности да се грађани Србије изјасне шта мисле о ЕУ, јер добро знају да свакога дана пада број оних који су за улазак Србије у ЕУ, а непрестано расте број оних који су против.
Идеја о забрани народног изјашњавања је логичан пут оних који би да наметну вољу западних центара моћи без питања народа, али је таква идеја немогућа мисија. Србија ће се веома ускоро изјаснити о томе да ли треба да идемо даље овим погубним путем у ЕУ који нас је толико коштао до сада.
Пре свега, о томе ћемо рећи своју реч тамо где се одавно није могла чути – у Народној скупштини, и то већ идуће недеље. Прави тренутак да се постави ово питање управо је избор нове Владе Србије која хитно мора да преиспита спољно-политичку оријентацију Србије. Нервоза и паника у редовима еврофанатика у Србији свакога дана биће све већа, јер је празна прича о уласку Србије у ЕУ доживела свој крах.
Информативна служба Српског покрета Двери
ultrastito wrote:neka nam Bog pomogne, jer englezi kad urade nesto radikalno to obicno ozbiljno, ali jako ozbiljno zasmrdi i po pravilu se nekako mi prvi nadisemo tog smrada.
neka igre pocnu
Users browsing this forum: No registered users and 36 guests