Историјске заблуде + идеолошко препуцавање

[IRRIDUCIBILI]

A evo nesto i o nasem velikom ''vodji''

[dag]

[Kockalone]

Мирослав Лазански
Добровољци из Хага
03.04.2016.

Правни аспекти првостепене ослобађајуће пресуде господину Војиславу Шешељу су познати, о политичким можемо да расправљамо, али о војном контексту, феномену добровољаца у ратовима у Хрватској и у БиХ мало је било стручних расправа. Заправо их није ни било. Зашто су се уопште и појавили добровољци, откуда потреба за њима, када је ЈНА уочи распада СФРЈ имала око 300.000 војника, официра и подофицира? Одговор је могућ у само једној реченици: од 37 мобилисаних бригада ЈНА на територији Србије, Црне Горе и БиХ током 1991. и почетком 1992. године 33 бригаде су се или распале, или побегле, или нису извршиле задатак. У Хрватској су бежале 145. личка бригада, као и 4. и 5. кордунашка бригада ЈНА, 11. бригада ЈНА из Двора на Уни седам пута је бежала испред хрватских „зенгиста“, далеко слабије наоружаних и мање бројних. Током сукоба 1991. Друга механизована бригада из Ваљева, потомци славне Дринске дивизије, побегла је са фронта код Товарника и оставила на ливадама осам тенкова и 50 оклопних транспортера…

Наиме, зна се да је некадашња ЈНА још 1991. оставила Србима у Крајини доста врло квалитетног наоружања. Остали су и уређени командни центри и локације на Шамарици, на Слуњу, у околини Срба, јаки релејни чворови Пљешивица и Чићевац, велика складишта муниције и горива крај Дрниша, па Свети Рок, Жељава, Черкезовац. Јер, границе некадашње Републике Српске Крајине поставила је ЈНА, али четири године очито нису биле довољне да те границе постану и сталне.

Било је то време опште бежаније, време када су маме спречавале синове да иду као војници ЈНА да деблокирају опкољене касарне у којима су били такође нечији синови војници ЈНА, време када су маме упадале у републички парламент да спречавају мобилизацију, време када су неке крупне јединице ЈНА у Словенији и у Хрватској између осталог предали официри ЈНА Срби: инжењеријски пук у Шкофјој Локи, гранични батаљон према Дравограду, био је покушај предаје оклопне бригаде ЈНА у Јастребарском. Наиме, командант Србин је првог дана блокаде и рата позивао своје војнике на предају, затим је побегао, а бригаду је на Банију извукао његов заменик Словенац. О предаји најмодернијег радио-електронског прислушног центра на Балкану, центра ЈНА у Великој Буни између Сиска и Загреба да не причам, о предаји, издаји и дефетизму у Ратној морнарици роман може да се напише.

Рат добија врхунска организација, челична дисциплина и руковођење нацијом, при чему је војска, пре свега, питање струке. Не можете официре на брзину стварати од кувара, шофера, складиштара и механичара, а тога је било 1991. и 1992. Осећај самозадовољства и супериорности који у старту не трпи критику није добар ни за једну професију, посебно не за војну.

Добровољци, част појединцима и изузецима, последица су управо таквог стања. Да ли су нешто постигли у ратовима 1991–1995? Војно гледано, није ми познат неки велики допринос, осим операције извлачења блокираних тенкова ЈНА у касарни Логориште јужно од Карловца, где су добровољци, таксисти из Београда, уз регуларне војнике ЈНА, младиће од 18 година, одиграли велику улогу. Упасти у позадину непријатељског распореда, форсирати две набујале реке ноћу, по јаком пљуску и уз сталну непријатељску ватру, направити деконзервацију тенкова Т-55 и извлачити их опет кроз непријатељски борбени распоред, то је била операција за војне уџбенике. Командант операције генерал-потпуковник ЈНА Шпиро Никовић убрзо је пензионисан… Човек је био генерал од струке.

Добровољци, односно њихов статус, ослобађајућом пресудом господину Шешељу делимично су аболирани. И по Уставу СФРЈ, и сада по Хагу, они су били легитимни борци у систему оружаних снага СФРЈ. Наравно, појединачни, ни групни злочини било кога не могу се аболирати.

Војска је под Милошевићем доживела пад стандарда, техничке и технолошке моћи, али и то је било релативно подношљиво време у односу на оно што је после уследило. Војска се бројчано смањивала и реформисала тако да су у пензију слати потпуковници-инструктори падобранства са преко 2.000 скокова, јер нису завршили командноштапско усавршавање. Слепо пресликавање туђих модела није се показало најбољим. Приче о највишим стандардима које копирамо, приче су за аматере. Ремонтни заводи су нам остали без најбољих мајстора, у статусу су изједначени механичари на „миговима“ и они на камионима. Једни раде на авионима који коштају 30 милиона долара, други на камионима од 50.000 долара. Онда нам складиштари не разликују акумулаторе за авионе од акумулатора за камионе, па нам се комшије слатко смеју. Па немамо ни адекватан буџет за ВМА, а немамо ни начелника ВМА већ неколико месеци…

Да би нека војска била успешна, систем одбране био успешан, мора да постоји или идеологија или паре.

Прво више одавно не постоји, другог је очајно мало, а голи ентузијазам потрошна је категорија…

[riper]

Nije da nema istine u ovome sto je Lazanski napisao, ali ima itekako preterivanja i proseravanja. Istina je naravno da se prvih meseci rata vojska raspadala po svim savovima. Prvo su napustali slovenci i hrvati, zatim makedonci i bosanci (muslimani).

U razgovorima sa jednim od najboljih prijatelja svog oca, koji je bio pomorski diverzant stacioniran u Splitu, covek je prosao rat u hrvatskoj i bosni, penzionisao se pred Kosovo. Pripadao je specijalnim jedinicama, cin zastavnik, imao je svoju grupu specijalaca kojom je komandovao. U svom ratnom putu imao je samo dvojicu ranjenih, njegova jednica nije imala gubitke. On ima stav da je u tim ratovima regularna vojska vrsila najbitniji posao.

Pitao sam ga tada mlad i napaljen na sve one paravojne jedinice koje su bile. O Arkanovima nije imao lepo misljenje, cak ih je oterao sa neke akcije. Jedino za koje kaze da su bili jako ozbiljni bili su Knindze Kapetana Dragana. Disciplina i koordinacija akcija u skladu sa vojskom. Posebno nije gotivio cetnicke jedinice, smatrao ih je previse nedisciplinovanim. Kako kaze, zbog kurcenja, alkohola i gluposti ih je dosta izginulo.

Imao sam i tu cast da pricam sa veteranom 63. parobranske koji je prosao sve, zavrsno sa Kosovom. Prica je tuzna jer sam ga upoznao kada smo zajedno radili u magacinu namestaja preko omladinske. Covek iza sebe ima 45 dana Lore i zestokog mucenja. Preziveo tri ranjavanja. Iz Lore se izvukao preko razmene, jer je imao cin, a pao je kada ih je neki Madjar namestio, njegovu ekipu od pet ljudi u nekoj nocnoj akciji. Trojicu su hrvati ubili na licu mesta, a prema ovima su se izivljavali. Secam se kada mi prica da su ga cetiri puta izvlacili na streljanje. Kaze da se svaki put upisao, pricao je da um vuse ne moze da kontrolise telo. Molio je Boga samo da ga ne zakolju, jer se pomirio da ce ga ubiti. Ima jos brdo nekih detalja, i tuga je sto jedan takav covek na kraju radi u magacinu.

Uglavnom on je slicnog misljenja da je vojska bila ta koja je radila najbitnije stvari. Kaze da mu je najzajebaniji bio Vukovar, jer se tamo vise nije znalo ni ko puca ni ko granatira. Za njega je, uslovno receno, najlakse bilo Kosovo, jer je rekao da je nakon hrvatske i bosne na Kosovu morao da se cuva "samo" snajpera i mina.

Opisivao je prvu borbenu akciju u kariejri, imali su na skopskom aerodromu, gde su oslobadjali helikoptere JNA. Tada je i Makedonija izlazila iz SFRJ, pa su neki indijanci sa fantomkama blokirali aerodrom i zaplenili vojnu tehniku. Oni su imali nocnu akciju, uleteli su na aerodrom i cuvali dok hekikopteri nisu prebaceni u Srbiju. Kako kaze ubili su dvojicu sa fantomkama, jedan je zaklan na strazi, a drugog su zveknuli samostrelom sa nekim punjenjem, jer je bilo potrebno da bude tuha operacija. Kada su uleteli u crnoj opremi sa fantomkama, ovi sto su drzali aerodrom su bukvalno srali u gace.

Zanimljivo je da su i jedan i drugi pricali da je nedostajala strategija, dokle se ide, sta se drzi. Oboje kazu da se osvajaju neka sela i polozaji jedan dan, sutra se napuste, pa se prekosutra ponovo napadaju. To je u stvari i najveci problem, rat su vodili politicari a ne generali. Cim se JNA konsolidovala, odnosno kada je preraslo u regularnu Vojsku Jugoslaije, hrvatska je trebalo da bude pregazena. Tenkove ka zagrebu je zaustavio Sloba a ne HVO.

Kada sam tamo 2005. ja bio u vojsci u bataljonu za specijalna dejstva u Paragovu, obuku smo imali od vrhunskih ljudi koji su takodje prosli sva ratista. Nakon nekog vremena kada je odnos sa staresinama postao prisniji i oni su pricali pojedicance dozivljaje. Iako kao aktivni vojnici nisu smeli da kritikuju bilo sta, vidi se iz razgovora da su bili kivni na mnoge gluposti, a pre svega nedostatak vizije i strategije kako da se okoncaju ratovi. Niko se od njih nije negativno izrazio o dobrovoljackim jedinicama, ali nisu imali ni neke reci hvale. O tome sta su sve pricali cu nekom drugom prilikom.

[Nexon]

Па то и јесте био проблем Милошевића. Он је стално нешто тактизирао надајући се да ће са западом да нешто направи, све глумећи неког левичара и миротворца...Зато је људима после КиМ 1999 пукло и десио се 5. октобар јер је све пукао. Ако си неки миротворац и левичар онда ниси требао да улазиш у рат ако хоћеш рат онда идеш брзо и до краја.
Наравно да је војска била главна али у томе је и проблем због маосвног дезертирања ујака у мајонеза 1991 а онда Македонаца и муслимана. Примера ради, када је кренула војна акција на Вуковар начелник 1. Армије ЈНА у Новом Саду, где је Вуковар спадао, је био Македонац, како је то ишло знамо, мислим да еј семњен током акције. Мада када данас погледам тај Вуковар и није тако нешто специјално лоше одрађена када видим шта се дешава по Блиском истоку, Украјини...Могло је са мање губитака.
Проблем је и што војска није успела да успостави контролу над добровољцима, јер је нпр. Шешељ стално то минирао различитим причама. Вероватно иза тога стоји сукоб Државне безбедности и Војне безбедности.

[riper]

Ne samo Seselj, minirali su mnogi. Dosta jedinica je radilo na svoju ruku. Vojska je cesto trazila da budu samo podrska akcijama, ali nije mogla da se osloni na njih. Najbolja je situacija bila na Kosmetu gde su dobrovoljci pripajani regularnim jedinicama vojske. Tu je lanac komandovanja bio cvrst i nije bilo previse soliranja.

Kako se danas prica da je recimo Jovica Stanisic covek od poverenja CIA i to vise nije ni tajna, a on je sam kumovao osnivanju mnogih paravojnih formacija.

Ovom kritikom tih stvari nikako ne dovodim u pitanje nacionalna osecanja i motive nasih dobrovoljaca.

[Nexon]

Шешељ је био највидљивији али било је и горих ствари од његовог прозивања преко тв, мада је то било врло лоше за морал, то су године тешког идеолошког лутања, Младић је најбољи пример. Аркан дође у Вуковар и почне да постројава официре. Прво и основно, официри на терену(нижи чинови) нису одлучивали о целој операцији а онда имаш и потпуно урушавање ауторитета командовања код војника.
У БиХ је Младић успоставио војну хијерархију и Аркан није могао да уради сличну ствар иако је покушао али брзо био избачен па га све до лета 1995 није било у БиХ, а то је већ нека друга прича.

[Blackadder]

Umalo da padnem sa stolice, kazu njihova pesma iz 19. veka

[Hunter_S._Thompson]

Налетим на ову слику на фејсбуку, пише ипод "Кошаре"... колико је реално?

[čompika]

Internet kaže Croatian war of independence.

[riper]

Hteo sam jos pre neki dan da napisem povodom price o regularnoj vojsci i dobrovoljcima, pricu naseg drugara ciji je rodjeni brat imao tu nesrecu da bude mlad vojnik kada je rat poceo.

Istina je da je JNA bila u totalnom rasulu prvih nekoliko meseci sukoba. Drugar od naseg brata je bio 9 meseci u zarobljenistvu. Uhvacen je na tragikomican nacin. Kao mlad vojnik koji je odsluzio, mislim nekih 7-8 meseci pre nego sto je poslat u Hrvatsku. On je sa jos dva vojnika strazario na nekom polozaju kod zeleznicke pruge (ne secam se u kom mestu). Prica, dosao lik u uniformi i rekao, ajde momci gotova je smena, ajmo na pivo. Oni krenuli za njim, presli prugu, cevek se okrenuo i rekao "jebiga momci, sada ste na teritoriji pod kontrolom hrvatske vojske, uhapseni ste". U prvom trenutku mislili da se lik zeza, onda izasli drugi sa polozaja, razoruzali ih i odveli u zarobljenistvo.

U zarobljenistvu su ih tukli, ali nisu ih toliko maltretirali jer su bili regularni vojnici na odsluzenju vojnog roka, pa su pokazali malo milosti. Najgori su bili prema dobrovoljcima. Uglavnom decko je devet meseci bio u zarobljenistvu, desetak puta je trebala da bude razmena i ona je otkazana iz Beograda. U medjuvremenu porodica je spizdila sve pare na razne nacine pokusavajuci da ga oslobodi, imali su tada para, jer su drzali pekaru.

Nakon devet meseci u jednoj razmeni konacno je oslobodjen. Sada tek dolazi onaj najnenrmalniji deo. Nije proslo ni mesec dana kako je pusten iz zarobljenistva, na gajbu mu stize poziv za DOSLUZENJE, jer ga po vojnoj evidenciji on nije odsluzio vojni rok. To je bila jos 1992. ili 93. godina, dakle rat je bio u punom jeku. Njegov cale izgoreo. I to nije bila neka birokratska greska, kada je njegov cale napusavao one iz vojnog odseka oni su mo objasnjavali da im je zao, ali da njihov sin nije odsluzio 12 meseci, bez obzira sto je devet proveo u zarobljenistvu.

Cale je bio u fazonu, dodjite po sina, pobicu vas.Na kraju su mu "izasli u susret" nekako i prihvatili da vreme u zarobljenistvu udje u vreme odsluzenja vojnog roka.

U medjuvremenu isto 1993. stigao poziv za vojsku i njegovom mladjem sinu, nasem drugaru. Cale rekao u fazonu, jedan mi je bio u zarobljenistvu, drugi moze da sluzi samo u Beogradu. Tu su mu bez problema izasli u susret, decko je sluzio na Topcideru, vojna policija.

Da vam ne pricam za sramotu tokom oluje 1995. godine o tome cu neki drugi put.

[Приштина]

За олују је објашњено у преписци Туђмана са генералима на Брионима пре акције. Ту је рекао Туђман да Милошевић нема више међународну подршку док они имају пре свега САД-а и да ВЈ због тога неће интервенисати и да се на све начине покуша без провокација према војсци Југославије чак и ако наши из освете тада крену да гранатирају Осијек тј. цитирам: "ВЈ не сме никако да уђе у рат".

[gradski_boem]

То су године тешког идеолошког лутања, Младић је најбољи пример

Младић је најбољи пример онога што ја упорно пишем по форуму,човек који није дозвољавао да присталице једне идеологије намећу Србима потпуно супротних идеолошких убеђења своју политику,док је Милошевић извукао из дате ситуације оно што је најбоље могао.Уосталом и даље се ви ''петооктобарци'' хватате за сламску спаса - Резолуцију 1244 - иако је Милошевић...издао КиМ...као кажете.



"Када ми је отац убијен од усташа ,био је партизан.Имали смо једну краву која нас је хранила током рата..Једног дана су четници дошли у нашу кућу, завезали су моју мајку (партизанку) y стају,једну плетеницу су јој завезали за рог од краве а другу за стуб ,где је крава била везана. Запалили су кућу и отишли.Спасиле су нас комшије.Зар ви мислите да после тога ја могу да ставим кокарду на главу..."

Генерал Ратко Младић

Постоје сведочења да је Младић са својим саборцима буквално ножем кидао четничке пришиваче на капама и униформама залуталим добровољцима, који нису знали где су дошли.Исправно и са разлогом.Ако је он који је из партизанске породице, пристао на компромис по питању симболике,онда тога и други морају да се придржавају.

[Nexon]

хахаха
Хеј, црвени, црвени у земљу сте пропали...биће опет заједно са црвеним војводом и његовом камарилом.

[SAO_Zeljin]

Pa ono jeste, ostavio nam je Milosevic slamku da se drzimo za nju od teritorije koja je bila pod nasom kontrolom

[sorab]

Толико о комунистичким заблудама српског народа:

http://www.bastabalkana.com/2015/12/sta-sve-nismo-znali-i-o-cemu-su-nas-lagali/

[Приштина]

Толико о комунистичким заблудама српског народа:

http://www.bastabalkana.com/2015/12/sta-sve-nismo-znali-i-o-cemu-su-nas-lagali/

Бокану фали мало реалности у текстовима, ту мислим на овај сам крај текста где спомиње да су Москва-Пекинг-Дамакс-Техеран нова нада света, сви ми видимо нашу наду у Русији али не пласирај то на глобалном нивоу, смешно.

[sorab]

Ни ја се не слажем са неким његовим запажањима, превише је склон политичкој мистици за мој укус, али у праву је што је рекао за историју комунизма у Срба. Човек је иначе врло интелигентан и језгровит, то ми се свиђа, зна да продре у дубину ствари.

[Мићара]

Али сво време је представљана као антифашистичка борба, а уствари је била револуција. Ишли су том идеологијом да Нијемци нису кључни непријатељ јер су знали да ће бити поражени од стране моћне савезничке силе, нити да су домобрани усташе кључни нерпијатељи јер ће нестати заједно са својим господаром главни комунистички непријатељ је четничка организација. Глвани непријатељ Срба комуниста, су Срби четници, само зато што су лојални краљу и легално изабраној власти у Лондону тада, јер комунисти су били ти који не подржавају изборе и демократију, већ револуционарне насилне методе. То је било проклетство српских подјела... "Народ кад изгуби слободу кад тад ће је вратити, а када изгуби Краља, изгубио је све!"

[riper]

Ovde se danas gleda na mnoge istorijske dogadjaje nerealno. Oni koji se ozbilno bave istorijom prvi ce reci da je tesko steci sliku o nekim dogadjajima u istoriji ako gledas iz perspektive od nekoliko decenija ili nekoliko vekova kasnije. Ovo pominjem zato sto se i kod nas tako gleda na ono sto se dogadjalo u Drugom svetskom ratu. Ovde ispade da su i pre rata svi znali da ce na nasim prostorima sukob trajati od 41. do 45. da ce Nemacka izgubiti, da ce nas Sovjeti osloboditi itd. Pa tek negde 43. je moglo da se nazire da bi Nemacka mogla da izgubi rat, kamoli sve ostalo.

Meni je deda bio partizan, u Drugoj juznomoravskoj brigadi. Ne stidim se njega, naprotiv, ponosan sam. Kada je poceo rat imao je oko 20 godina cuvao je stada na Radan planini. Nije bio komunista koji je zeleo da svrgne kralja, vec je bio teska sirotinja. Kada je poceo rat, Bugari su zlo cinili, a prikljucio se prvoj grupi koja je naletela a koja se borila protiv okupatora. Nije bilo pitanje ideologije, vec pitanje oslobodjenja zemlje. Iz njegovog sela i iz okolnih sela ljudi su se prikljucivali i cetnicima i partizanima sa ciljem da se zemlja oslobodi.

Srbija moze da bude ponosna sto je u vreme kada su mnogo jace zemlje padale imala dva pokreta otpora koja su se borila protiv okupatora, koja su bila antifasisticka. Srbija treba da se stidi sto su ta dva pokreta otpora u svom haosu ratovala i izmedju sebe. Ali slicna situacija je bila i u Grckoj i Francuskoj, Poljskoj pa i Italiji i mnogim drugim zemljama. Komunizam je bio jak pre Drugog svetskog rata u mnogim zemljama zapadne Evrope, ali jedina zemlja u kojoj je bio vladajuca ideologija je bio SSSR. Tokom rata komunizam je bio prirodni neprijatelj fasizma, pa je skoro svuda imao svoj pokret otpora,nezavisan u odnosu na pokret otpora koji su cinili ostaci vojske u otadzbini ili slicne grupe.

Skoro svuda, u zavisnosti od toga koja je zemlja od koga oslobodjena u Drugom svetskom ratu, gubitnicki pokret otpora je bio proganjan. Grcki komunisti su proterivani, mnogo ih je zavrsilo bas u SFRJ, u drugim zemljama bilo je mozda manje ekstremno, ali se zatrlo i zaboravilo sve sto su cinili.

Kod nas su sve zasluge pripisane samo partizanima, dok je cetnicki pokret satanizovan i stavljen u rang ostalih otvorenih kvinsliskih grupa poput ustasa, balista i slicno. Dakle cetnicki pokret je pola veka trpeo neverovatnu nepravdu da su mnoge stvari indoktrinirane u ovaj narod, terajuci da se stidimo onih koji su ga branili. Hvala Bogu da je doslo vreme da se moze makar malo ispraviti nepravda prema cetnickom pokretu, ukidanjem sramnih presuda, prvo Drazi a onda i ostalima.

Opet, to ne znaci da je sada partizanski pokret bio gori od samog vermahta. Nije svaki partizanski metak isao samo u cetnike niti obrnuto.

Oni sakati hrvati se polomise da dokazu da su oni u stvari antifasisti pozivajuci se na neke partizanske odrede koje su cinili mahom Srbi koji su bezali od ustaskog pogroma. Drze se za to kao za slamku spasa da ne moraju da se crvene pred svetom za sva zverstva koja su cinili.

Mi smo do 90ih godina odbacivali jedan pokret, a od 90ih potpuno odbacujemo drugi. Imajuci u vidu kakve su sve zrtve bile, oba pokreta su imala svoje uloge u otporu Srba prema mocnom neprijatelju. Dok su jos zivi pripadnici dva pokreta ne bi bilo lose da se uradi jedno obimno istrazivanje, sa manje emocionalnog naboja i da ostane za pokolenja sta je ko radio i dobro i lose. Ovako se i dalje delimo na cetnike i partizane i to u vreme kada u okruzenju nema zemlje koja ne bi volela da nas rastrgne.

Inace, deda je bio prvoborac, nosilac spomenice, baba je od 1942. u partizanima, babina braca, trojica Djurovica, dvojica oficira u kraljevoj vojsci, u ratu se pridruzila partizanima (bez ikakvog ideoloskog cilja), jedan poginuo u Bosni, drugi poginuo na Sremskom frontu, treci umro u prvim danima nakon Drugog svetskog rata od posledica ranjavanja na Sremskom frontu. Baba ih do smrti nije prebolela.

I sa oceve i sa majcine strane pradede Solunci, ali sve je ovo pedigre kakav ima 90 odsto Srba. Sustina svake borbe je borba protiv okupatora, a narod je i na taj nacin lako zavesti da se jebedu medjusobno.