Хулиганство је у успону, али у данашње време оно се тиче само битанги – широм земље многи успешни млади људи користе “casual”, врсту насиља као знак припадања.

The Soul Crew

Субота је поподне и на путу сам ка “The Cornawall” пабу, у делу Кардифа који се зове “Grange town”. То је стециште једне од највећих хулиганских група у Британији, The Soul Crew. Данас у Кардифу гостује Вест Хем Јунајтед чија главна екипа Интер Сити Фирм, такође има застрашујућу репутацију. Полиција ове врсте утакмица категорише као “Категорија Ц” – што ће рећи утакмица високог ризика. Један сат пре почетка утакмице, у улицама око Ниниан Парка (стадион Кардифа) осећа се мучна мешавина напетости и адреналина. За Соул Среw, ово је финале купа хулиганизма.

The Soul Crew

Изненадило ме је да су два члана Соул Цреw-а, профессор средње школе и глумац који је дипломирао на политичким наукама. Они имају 29. и 30. година и кажу да су спремни за фрку. Воле да пију кока-колу и причају тихо, ни трага пиву и лажном херојству. Чак су и обучени за овакву прилику: Метју (наставник историје) носи карирану кошуљу и Прада Спорт јакну а Ли (глумац) Фила горњи део тренерке и Армани фармерке. Обојица носе “Old School”Адидас патике. На фудбалским утакмицама ово је“беџ” припадности. Ово их издваја као casuals, култура радничке класе која је настала крајем седамдесетих и постоји до данас, а прихваћена је од нове генерације. Полиција и Министарство унутрашњих послова, кажу да је број ухапшених по основу хулиганизма порастао за 19%, у сезони 2002/2003, оштар пораст у односу на претходне године, када је број ухапшених био релативно низак.

The Soul Crew

Полиција ово приписује чињеници да се casual култура враћа међу младе на велика врата.
Метју објашњава шта casual култура значи онима унутар групе: “Радио сам као учитељ – приправник у “Caerphillu”, зајебано мало место. Већ после два дана хтео сам да одем. Деца су ми говорила “Fuck off”. Нисам могао да их контролишем. Трећег дана сам се појавио у Прада Спорт јакни. Неко је рекао да изгледам као фудбалски хулиган. Завршило се тако да сам им испричао кратку исторују о Soul Crew, поменувши пар инцидената које сам видео. Разред се за неколико минута смирио и упијали су сваку моју реч, чак и девојке. Пронашао сам начин да контролишем ситуацију.

Пазио сам да не кажем да сам учествовао у нередима, али сам им рекао да знам људе који јесу били учесници. Знам да ово може да звучи шокантно, али док нисам почео да причам о Soul Crew, клинци нису хтели да ме слушају. Говорили су ми да је историја досадна, да их то не занима. Директор школе, човек који има искуства у предавању деци из counsil – estate (енглеска врста Нових Београда, само за социјалу, не и за запослене људе), рекао ми је да морам да користим било које средство, само да им заокупим пажњу – тј. циљ оправдава средства.
Ионако су сва деца знала ко су Soul Crew. Они долазе из средина где мачо кулутра доминира. Ако си млад дечко, живот значи да се стараш сам о себи, и да доказујеш своју мушкост. Тако да кад сам говорио о велшкој историји, другарство у екипи поредио сам са другарством међу рударима за време штрајкова. Нисам покушао да славим насиље, покушао сам само да им дам примере према којима би могли да се пореде”.

Newport County - Cardiff City

Али како њих двојица пореде њихово суботње поподне, са својим занимањима. Метју: ”Ја нисам дрипац. Ако би сте рекли директору да сам члан Soul Crew-а он вам не би веровао. Ли се слаже и додаје: “ Чак и кад би ме провалили, то не би нашкодило мојој каријери. Неки људи би можда мислили да је то до јаја. Мој живот је много занимљивији, од оног ко тек заврши студије глуме”. Обојица признају да су временом морали мало да се “примире” као чланови СЦ и да се посвете својим занимањима. “Ако видим да се негде спрема фрка, трудим се да се склоним” каже Метју. “Не кажем да ме фрке још не привлаче. Ако си негде где нема ЦЦТВ (улични надзор камерама) или полиције, још увек улетим у тучу.” Ли каже да није учествовао у тучи већ пар година. Метју признаје да је учествовао у једној тучи ове године. “Ионако се побијемо по пар пута, песница овде, ударац ногом тамо, и тако сваке сезоне”, каже Ли. “Ипак за праве лудаке, они који иду први, туче су много опасније. Ако људи бацају цигле или боце, или имају ножеве, онда они морају и да се суоче са тим. И, на крају драго ти је да има таквих ликова који ће да те заштите у таквим ситуацијама.”

“Разлог што се толико људи уплиће у туче је тај, да постоји одређена доза локалног поноса у Soul Crew. Нажалост, нисмо као што смо некад били (мисли на град Кардиф) већина индустрије је пропала, наш рагби тим није као што је некад био. Ал зато имамо добру навијачку екипу! Једна од ствари која константно пуни новинске чланке је , иронично, Soul Crew. ”Када је 2000. године либански бизнисмен, Сам Хамам преузео Кардиф, поправио је односе са групом. Пре преузимаwа од стране Хамам-а, ситуација између управе и навијача није била сјајна. У мају 2002. други део ББЦ-јевог документарца, Хулиганс: Кикинг Оф, се фокусирао на однос СЦ и Хамама. Приказали су Хамама како је на прославу поводом уласка у Прву лигу позвао и неке осуђене чланове СЦ. Приликом тога је нагласио како је био “веома поносан што је СЦ уз клуб.” Поставио је осуђиваног хулигана за шефа свог обезбеђења. Говорио је све најлепше о хулиганима. Али после нереда у јануару 2002, када су стотине навијача упале на терен да прославе пролазак у следеће коло ФА Купа против Лидс-а, Хамам је почео да се дистанцира од СЦ, почевши “рат” са фудбалским насиљем. У “Yhe Cornwallu” (паб) их баш заболе за то.
“ББЦ” је такође покушао да направи везу између “СЦ”, који су почетком осамдесетих, а названи по осивачевој љубави према соул музици, и фашистичке организације као што је Комбат 18. Тајно су снимили једног од вођа (генерал) “СЦ”, Јохн “Симо” Симондс у разговору са једним чланом Комбат 18, пред један лондонски меч, али је снимак био неразумљив. Такође је покушано да се прикаже да још један од чланова “СЦ”, Шане Wелдон, има везе са “К18”, али то нису успели да докажу. Питао сам Матјуа и Лија шта мисле о оптужбама да “СЦ” “шурује” са екстремним десничарима: “Нема никог кога би овде могао да назовем расистом”, каже Мат, “Ми смо Лабуристи; синови рудара. Јужни Велс је прилично “анти режимски”. Кад клубови као што је Челзи иду преко на гостовања, њихови хулигани мисле да се боре за британску империју, а ми нисмо чак ни националисти. Црн или бео, ми смо Кардиф и то је то.”

Cardiff/Bristol Rovers

Одједном им је нешто одвукло пажњу. Осетила се напетост у атмосфери и људи су почели да излазе из паба. Обични навијачи, у својим светло плавим дресовима и шаловима, остали су унутра. Ми смо изашли напоље где се назирала невоља. Око 200 „СЦ“ се скупило на тротоару. Немају никаквих клубских обележја. Сви су casual, „Burberry“ и „Stone Island“ где год да се окренеш. То су две најношеније марке међу савременим групама. Чују се гласине о томе где се налазе ИЦФ. Људи мрмљају преко својих мобилних, примајући информације од својих „доушника“, који су стратешки распоређени по граду. Екипе (СЦ и ИЦФ) се зову међусобно, покушавајући да уговоре тучу далеко од полиицјске радозналости.

Newport/Cardiff

Али данас су снаге реда и закона један корак испред, и шири се вест да се ИЦФ спроводе под јаком полицијском пратњом од штајге према Нинан Парку. За неколико минута та колона ће проћи попречном улицом. Под надзором смо полицијског хелихоптера. Нема пијаног урлања или навијања. Паклена је тишина. Појављују се два полицајца на коњима који су испрозивани. И онда без икакве комадне, маса почиње да се сврстава у једну линију. На крају улице група СЦ почиње напад испред марице. ИЦФ се налазе иза марица, при чему их полицајци пожурују да прођу. На СЦ страни, највећи и најлуђи Велшани прозивају полицајце и гурају се са њима, и полиција бива надбројана. За неколико тренутака полиција се повлачи. СЦ оцећајући крв, гура напред и узвикује: „Блу Арми, Блу Арми!“. Почиње туча са полицијом, али пандури успевају да се консолидују и пендрецима их потискују. Следећи тренутак, полиција смирује ситуацију, а ИЦФ одлазе уз полицијску пратњу. Маса се смирује и нестаје према стадиону. На Ниниан Парку противничке групе су раздвојене на „Grange End“ трибини, а између њих се налази 25м брисаног простора. Ова трибина нема седења па им то дозвољава да се држе заједно, за разлику од Премијер лиге где су сва седећа. ИЦФ је заштићен са три кордона полиције. „Корњаче при сваком покушају изазивања „шутки“ улећу на трибину не би ли их смирили. Целу утакмицу зараћене стране се више посвећују прозивању једни других, него праћењу текме. Утакмица се завршава 0-0 али то је у другом плану. Полиција прати ИЦФ до жел. станице где их укрцава у воз за Лондон.

Ово оживљавање хулиганизма, је ништа према оном хулиганизму из осамдесетих, где су масовне туче између стотина људи, биле својеврстан феномен. Насиље на трибинама, је замрло у деведесетим. Објашњења има разних. Катастрофа на Хејселу 1985, где је 39 навијача, углавном Италијана, погинуло када се зид срушио на њих, је за многе био прекретна тачка.

Swansea/Cardiff

„После Хејсела, многи од нас су се вратили корак назад и рекли: Ово је отишло предалеко“, каже Кас Пенант, који је био вођа ИЦФ у раним осамдесетим. „Чак и они најзагриженији су се повукли на пар сезона, плашећи се полицијске акције. Кад су се вратили, на многим стадионима су била постављена седишта, да маса више није могла да се скупи на трибини као некада. Други разлог је била серија тајних полицијских акција, средином и крајем осамдесетих, где су многи били осуђени на три месеца затвора и 2.000 фунти новчане казне. Али такође и рејв култура: узимање таблета и лаких дрога понудила су нова, ненасилна узбуђења.

У новом миленијуму, после нереда енглеских навијача на Еуро 2000, полиција је добила још већа овлашћења доношењем „Фудбалског закона“ (Football Disorder Act), 2000 године, који омогућује судовима да издају забране осуђиваним хулиганима да иду на стадионе, и да пре свих иностраних гостовања морају полицији да предају пасоше. Прибављање доказа никада није било лакше, захваљујући ЦЦТВ-ју и полицијским „доушницима“ који снимају навијаче са камерама (то у реалности изгледа овако: кад сам ишао са три Енглеза у Лестер да гледам Србију & Црну Гору против Енглеске, на излазу из воза нас је зауставила пандурска екипа, узела нам податке, претресла, а један нас је снимио из свих профила дигиталном камером). Тренутно је 170-орици чланова ИЦФ забрањен улазак на Нинион Парк. Ипак упркос свему овоме, NCIS (комитет који прати криминалну активност у Британији) је недавно изјавио: „У протекле две сезоне дошло је до драматичног раста инцидената у којима су учесници добро организовани хулигани (Олдам 2001, улични рат између белаца и азијата, који су били подстакнути десничарским групама које навијају за Олдам, Стоук и Челзи, затим фрка на Викторија станици, па убиство (ножем) једног навијача Нотингем Фореста 2002 у Барнлију).