Žilinski Fanatici – MŠK Žilina
Intervju uradio: Živojin Mišić
01.01.2012.
1. Da li možeš da nam se predstaviš za početak i kažeš iz koje podgrupe dolaziš?
Zdravo! Imam 23 godine i trenutno sam jedan od vodećih članova grupe „Žilinskí Fanatici“. Ova grupa je organizacija sačinjena od raznih drugih podgrupa što podržavaju slovački klub MŠK Žilina. Član sam podgrupe „Severny Sektor“.
2. Da li možeš da nam kažeš nešto više o vašoj ultra grupi „Žilinskí Fanatici“ (politička orjentacija, kakvu organizaciju imate…)?
Žilina ima više od sto godina dugu istoriju. Zadnjih deset godina je jedan od dva najuspešnija fudbalska kluba u Slovačkoj. Međutim, naša ultra grupa je zvanično osnovana proleća 2010. godine posle prepiranja sa predhodnim navijačkim klubom. Stoga, istorija naše grupe je vrlo složena, ali, ukratko, navijači Žiline su oduvek bili nazivani „Šošoni“ , oni radikalniji su pripadali YGF grupi (Yellow Green Fanatics, koji više ne postoje). Dve godine unazad, većina ultrasa i huligana (iz Terror Boys grupe) su počeli međusobno da sarađuju, zbog toga što prethodno navedena navijačka grupa nije uopšte predstavljala mentalitet ultrasa. Nisu nikao doprinosili podršci kluba, nisu imali mnogoljudno prisustvo na tribini i, štaviše, zarađivali su novac na redovnim navijačima, što je završavalo njima u džepu. Nakon pola godine smo ih konačno proterali i osnovali zvaničnu organizaciju „Žilinskí Fanatici“. Želeli smo da nastavimo po tradiciji YGF-a i razvijamo ultra mentalitet među ljudima u našem gradu. Trenutno, imamo više od 300 članova i mnoštvo simpatizera. Postoji dosta malih podgrupa (Severny Sektor, Forza, Semper Fidelis, …) što doprinose u organizovanju koreografija, puta na gostovanja, itd. Trudimo se biti nacionalistički ili apolitički na tribini, ali postoje i neki momci desničarskih orijentacija. Primera radi, najstarija grupa u Žilini je „Severna Brigada“, osnovana 1996. godine.
3. Da li možeš da nam spomeneš neke bitnije događaje koji su označili istoriju tvoje grupe?
Najznačajnije dešavanje u našoj kratkoj istoriji je bio naš bojkot 2010. godine. Naš tim se prvi put u svojoj istoriji kvalifikovao za grupnu fazu Lige šampiona. Nakon toga, vlasnik kluba je postavio najviše i najsumanutije cene karata koje možeš zamisliti (počev od 50e pa sve do 400e) za prvi domaći meč protiv Chelsea-a. Svi su odbili da plate toliko za jednu kartu i takođe smo bili protiv stava što je naš klub zauzeo – Bili su rađe za novac i zaradu umesto da dozvole pravim navijačima da uđu na stadion. Zvanično smo započeli svoj bojkot, odbijajući da prisustvujemo svim domaćim mečevima LŠ i počevši da organizujemo akcije protiv savremenog fudbala. Bili smo uspešni i javnost je bila na našoj strani (uključujući i medije). Naš klub je pokušao da potkupi navijače na prevaru, ali, posle sramnog poraza na domaćem terenu od 0:7 protiv Marseja, odustali su i potpisali su ugovor o saradnji sa nama. Jemčili su nam stalne cene karata i neke druge stvaari. Ovo nas je poguralo napred u našim aktivnostima i mogućnostima da budemo aktivna grupa. Domaći porazi protiv Čelzija i Marseja su bili nečuveni kao i atmosfera tokom ovih mečeva. Bilo je stvarno teško gledati ove mečeve iza stadujumske ograde ili na tv-u, ali ubedili smo sve da fudbal nije ništa bez navijača.
4. Šta možete da nam kažete o strukturi godina vaše grupe?
Prosek među nama je nizak, od 15 do 22 godine. Vodeća lica, izuzev nekih, nemaju više od 25. Možda nam je to danas na neki način najveća mana u odnosu na druge grupe, ali uopšteno mislim da imamo najbolje izglede za budućnost na slovačkoj sceni.
5. Da li je vaša grupa pod uticajem drugih scena?
Naravno. U jakim smo odnosima sa Goral Zywiec, poljskim klubom iz niže lige. Verujem da nas je oboje prijateljstvo poguralo napred, naročito u pogledu svega toga što smo naučili od njihove organizacije i slično. Divim se njihovoj strogoj disciplini, organizovanosti na visokom nivou i mentalitetu. Na primer, postovanje mlađih prema starijim, iskusnim momcima. Uopšteno, pratimo vesti iz inostranstva i motrimo šta se dešava u drugim zemljama, naročito balkanskim. Nažalost nemamo sva potrebna sredstva i mogućnosti da činimo sve što bismo mogli, te pokušavamo naći inspiraciju među najboljim ultra grupama u svetu.
6. Možeš li da nam kažeš sa kojim grupama imate prijateljstvo i nešto više o njima?
Zvanično, imamo samo jedan savez, sa Goral Zywiec, kao što predhodno navedoh. Oni trenutno igraju u IV diviziji (petoj ligi). Naredne godine, slavićemo desetogodišnjicu naše saradnje. Prvi kontakti su se desili ranije, ali zvanična saradnja je počela na našem domaćem meču protiv Spratak Trnava 2002. godine, kada smo zajedno, mi i Goral Zywiec, pretukli navijače gostiju. Poslednjih dveju godina smo se trudili da održimo čvršći kontakt, uglavnom zbog dolaska nove mlade krvi unutar naših redova. Valjalo bi da spomenem i lične kontakte pojedinaca sa drugim ekipama. Na primer, ovog proleća smo prisustvovali dvema utakmicama Lokomotiva iz Moskve u Trnavi i Gracu i poboljšali naše odnose sa njihovim ultrasima.
7. Možeš li da nam kažeš koje ultra grupe su vaši najveći neprijatelji i nešto više?
Policija je glavni činilac naše liste neprijatelja. Smatram da svi treba da se ujedine protiv policije svakom mogućom prilikom. Naredni neprijatelji su UEFA i Slovački fudbalski savez. Kada je u pitanju mržnja između nas i drugih ultra grupa, naš najveći rival su oduvek bili Dukla Banska Bystrica, ali su trenutno slabi i dobili smo ih na gostovanjima kao i na domaćim tekmama (dvaput smo im uništili bus, jednom pred gostovanje, tako da nisu ni prisustvovali). Takođe mrzimo navijače i grupe Spartaka iz Trnave i Slovana iz Bratislave. Što se tiče stranih neprijatelja, tu su Sparta Prag i svi neprijatelji naše braće iz Gorala.
8. Kako vlast i policija reaguju na pirotehniku? Kakve su kazne za pirotehniku u Slovačkoj?
Kao i u drugim zemljama, zakonodavstvo je uvelo stroge kazne za ultrase u Slovačkoj. Biti osuđen za posedovanje pirotehničkih sredstava na stadionu sa sobom povlači i druge kazne, primera, zabrane ulaska na stadion u trajanju od dve godine ili novčane kazne od nekoliko hiljada evra. Zanimljivo je da, iako je policija vrlo brutalna (naročito u našem gradu, vidi obračune policije i Torcide u Žilini 2009. godine, brutalne napade na navijače Sparte iz Praga 2010. ili brutalne policijske napade na navijače Spartaka iz Trnave 2008. na našem stadionu), njima nije mnogo stalo da privode zbog pirotehničkih sredstava. Nažalost, najveću represiju zbog korišćenja pirotehnike sprovodi naš klub (imamo ugrađenih više od sto kamera na stadionu, itd.), koristeći stroge mere protiv nas.
9. Kakav je vaš odnos sa upravom?
Prilično loš. Nakon što smo napravili neke sitne incidente na tribini i koristili piro, klub je poništio naš potpisani sporazum. Uprkos činjenici da nemaju bilo koje dokaze koji bi dokazali našu krivicu. Od 2012 će biti uvedene obavezne fan kartice za svako lice koje ulazi na tribinu (uključujući sve lične podatke), što znači samo jednu stvar: ponovo bojkot i borba protiv vlasnika kluba. Svesni smo da svaki bojkot slabi grupu, ali nemamo druge mogućnosti kako da se bavimo ovim pitanjem i boriti se za svoja prava. Međutim, ova tema može se raspravljati na nekoliko stranica i ne želimo da provodemo toliko vremena na ovom pitanju. Naš klub konstantno ulaže novac u nove kamerne sisteme, nove bezbednosne firme, prodaja karata je komplikovana i veoma skupa, sve rade da bi prisilili ljude da ne dolaze na stadion. Naš tim je trenutno na prvom mestu u našoj ligi, ali je naša poseta ne više od 2000 navijača po meču. To je stvarno tužno i čini nas ljutim, jer ovo demotivisanje ljudi mora da prestane. Srećom, slično vama, mi, podžavamo sve sportove u našem gradu i to je razlog zašto smo prisutni na košarci, hokeju i odbojkaškim utakmicama. To su mesta gde ljudi cene našu aktivnost (čak i ako koristimo piro) hvale nas za stvaranje lepe atmosfere.
10. Kako putujete na gostovanja?
Trudimo se da putujemo uglavnom vozovima, jer u slučajevima kada putujemo u većem broju to i nije tako skupo :-) Ako nije moguće da idemo na gostovanje vozom, onda putujemo autobusima (koje organizujemo s vremena na vreme) ili pojedinačno automobila.
11. Koje je tvoje mišljenje o slovačkoj navijačkoj sceni, da li napreduje ili nazaduje?
Definitivno nazaduje. Bavimo se sličnim problemi koji se obično javljaju u post-komunističkim zemljama kao što je loša infrastruktura stadiona, visok nivo korupcije, lošeg kvaliteta lige i uopšte nezainteresovanost za sport u društvu. I iako je naše ultra scena mala i koja ne funkcioniše dobro, represalije od vlade, policije i klubova su visoke. Da budem precizniji, tradicionalne ultra grupe iz Banská Bystrica, Nitra, Prešov ili Košice, koja su nekada zaista bile dobre klase grupa, se ubrzano raspadaju. Na primer Košice, jedan od najpoznatijih slovačkih timova u prošlosti, promenili su originalni naziv kluba, tim je bio primoran da se preseli i igraju mečevi na različitim stadionima i trenutno oni i dalje imaju finansijskih problema da opstanu kao ligaški klub. Postoji samo nekoliko ultrasa koji se bore za egzistenciju kluba. Dakle, jedini navijači koji i dalje održavaju njihov optimalni standard su Spartak iz Trnave i Slovan iz Bratislave, koji su dva najbolja u Slovačkoj, iako se Slovan bavi sa sličnim problemima kao što su imale Košice. Ova dva fan kluba su u stanju da naprave zaista dobru atmosferu tokom utakmica i mogu da se takmiče sa drugim evropskim ultra-grupama. I zajedno sa nama, oni su jedini koji redovno putuju na gostovanja. Naravno u većim brojevima od nas. Ali, ne želim da procenjujem i sudim, to je delo drugih.
12. Šta mislite o srpskoj navijačkoj sceni?
Srpska scena spada u sam vrh svih navijačkih scena. Delije su sigurno jedan od tri najbolje grupe u svetu, po mom ličnom mišljenju, najbolje od svih ikada. Osim Delija i Grobara, veliko poštovanje za ultra-grupe iz nižih liga koje nam nažalost nisu toliko poznate. Mi zaista cenimo vaše ogromne aktivnosti na tribinama. I ja bih da dodam, da po mom mišljenju, posebno poštovanje zalužuju Srbi koji navijaju za Borac iz Banja Luke.
13. Šta mislite o Srbima?
Srbi su slovenski narod, osećamo da imamo mnoge zajedničke karakteristike i vrednosti kao ljudi. Vi ste toplije krvi nego mi, koje takođe odžavamo na tribinama uz podršku, ali sveukupno osećamo veliko prijateljstvo od Srba. Jedan Delija je naš član, Stanislav, trenutno jedan od elemenata našeg bratstva (nakon što se preselio u Žilinu iz Srbije) i zahvaljujući njemu znamo više o Srbima nego pre, detalje o kulturi, ljudima, jezik itd. Neki od nas su već bili u Beogradu i uglavnom imamo pozitivne reakcije. Uglavnom srpske devojke :-)
14. Hvala što ste uradili intervju sa nama, da li imate neku poruku za navijače u Srbiji?
Osećam se uglavnom zanemarljivim kada uporedim naše probleme u odnosu sa vašim u Srbiji. Dakle, ja bih da vam poželim sreću u borbi protiv sistema, policije i u borbi za Kosovo. Uprkos svim problemima, vaši ultrasi su u stanju da stvore i velike stvari i zato zaslužuju moje poštovanje.
Video:
http://www.youtube.com/watch?v=fsTNl_5XeCY
