Srpska Tribina

1. Reci nam nešto više o istoriji MZT Skoplje?
Klub je osnovan  1966 godine pod nazivom KK MIK(prve četiri sezone nosi to ime a posle toga KK Skopje) od strane nekoliko entuzijasta koji su počeli da treniraju na otvorenim terenima na Autokomandi (to je naselje koje je paralelno sa Aerodromom samo što se nalazi sa druge strane reke Vardar) i za nekoliko godina su uspeli da stvore solidnu školu košarke. Izgradnjom hale u novom naselju Aerodrom klub se seli početkom osamdesetih godina i kao sponzor dolazi Metalski Zavod Tito pa tako i klub dobija ime MZT SKOPJE, ime koje i danas nosi. Sredinom i krajem osamdesetih godina igra nekoliko sezona u prvoj SFRJ ligi. Najveći uspesi su došli naravno sredinom 90tih godina kada klub igra u evropskim kupovima i pobeđuje kući tadašnje velikane Real Madrid, Porto, Benfika itd.U istoriji ima 4 kupa Makedonije i simptomatično nijednu titulu šampiona države. Godine 2009 i pored finansijskih problema, uz pomoć navijača i nekoliko ljudi klub je uspeo da preživi. Danas stoji na čvrstim nogama a za sledeću godinu je najavljen i ulazak u NLB Jadransku ligu.

 

2. Kada je osnovana vaša grupa, koliko imate članova, koje podgrupe i kako se organizujete?
Početci navijanja za naš klub datiraju od 1986te godine kada se pojavljuje prva zastava MZT koju je uradio čovek koji je kasnije bio jedan od osnivača grupe STORKS(slika 1). Kasnije ta grupa menja ime u SERVICE CREW. Konačno, 1997me godine grupa se regrupiše i dobija ime FAMILY AERODROM. Na domaćim utakmicama broj ljudi u kopu varira izmeću 300-400 ljudi dok na derbiju stigne do više od  1000 ljudi. Young Team Aerodrom, White Park Hooligans, Troublemakers, Guerrilla, su podgrupe koje su trenutno u mirovanju jer smo svi iza jedne zastave. Podgrupe egzistiriraju više na nivou društva. Organizacija je sve bolja, na gostovanja idemo pretežno autobusima ili kombijima mada u par navrata se išlo i vozom ili ko kako stigne zbog zabrane organizovanog gostovanja od strane policije i košarkaške federacije. Na pojedinim utakmicama su deljeni informatori radi poboljšanja mentaliteta ljudi i dizanje navijačke svesti kod mlađih. Trudimo se da povećamo broj ljudi u jezgru grupe jer ne može se sve svoditi na 10tak pojedinaca i njihov o zalaganje.

 

3. Navijačima u Srbiji je čudno da pored jednog poznatog fudbalskog kluba iz Skoplja još iz vremena SFRJ vi idete samo na košarkaške utakmice, možeš li nam pojasniti malo taj fenomen?
Tačno, uglavnom sva pitanja od stranih navijača idu u tom pravcu, kako to da navijate samo na basketu. To je stvar navijačkih principa i kodeksa. U prošlosti je određen broj ljudi sa naše tribine posećivao paralelno i FK Vardar i išao sa Komitima ili Lojal Fans. Nije baš logično da se u dnevnoj fudbalskoj utakmici peva kako je krv CRVENO-CRNA,  a da kada se uveče ode na basket peva kako je ta ISTA krv PLAVO-BELA. Kada je na scenu stupila mlađa generacija htela je da raskrsti sa ovim problemom iz razloga što se ljudi ne mogu dovoljno posvetiti jednoj tribini. Odlučeno je da ko posećuje našu tribinu bude samo na njoj, a onima koji su išli paralelno i na fudbal je dato da odaberu gde će produžiti. Naravno, veliki je broj onih koji nikada nisu ni išli na fudbal i pratili su samo basket i koji su naravno podržali ovaj predlog. Kodeksi nalažu, jedan klub – jedna ljubav.

 

4. Da li imate prijatelje/neprijatelje među drugim grupama?
Oficijalno prijateljstvo nemamo sa nijednom grupom, sve se svodi na pojedinačna prijateljstva uglavnom sa ljudima iz susednih zemalja. Gradski rivali su nam navijači Rabotničkog, Siti Park Bojs, a naravno neprijatelji su nam šiptari (šverceri) sa kojima je bilo nekoliko dogodovština.

 

5. Možeš li izdvojiti neki događaj koji ti je u dragom sećanju (gostovanje, tuča ili nešto drugo) a vezan je za tvoju grupu?
Prošle sezone je na snagu stupila neka izmišljena zabrana gostovanja, domaći klub nije smeo primiti gostujuće navijače a ako bi eventualno ušli i počeli navijati delegat utakmice je imao zadatak da utakmicu prekine dok se gosti ne izbace iz hale. Sve u svemu, gomila gluposti na jednom mestu. Mi smo odradili sve utakmice do tada i sledilo nam je gostovanje u Sveti Nikole, to je jedan mali gradiđ na istoku zemlje. Nas 18 smo ušli u voz i uputili se tamo, samo što voz ne ide do grada nego na 10-15 kilometara odatle. Nismo imali nikakav plan sve dok ne stignemo tamo. Srećom u vozu nam je pomogao jedan lik odatle jer nam je našao taksi od železničke do gradića. Stižemo nekako tamo, a imali smo pare samo još za karte. Delimo se u grupe po dvoje sa dogovorom da se nađemo unutra u hali. Polako i neprimetno smo ušli i raštrkali se po hali, a 15tak minuta pre početka seli smo svi zajedno i formirali kop. Tamo su nam se priključila još dvojica naših koji su otišli za vikend u goste pa smo bili ravno 20 glava. Počinje utakmica konačno a mi skačemo odjednom i na iznenađenje svih grmi pesma. Delegat,policija,uprave klubova se dogovaraju šta će biti i donose odluku da možemo da ostanemo unutra. Vadimo zastave i do kraja utakmice naša pesma vodi igrače do pobede.Dokazali smo svima da im zabrane ne vrede, posle se isto išlo dok je trajala zabrana i u Strumicu ali tada sa kombijima.
Takođe ne želim zaboraviti marš sa spas kluba u septembru 2009te godine, miran protest na koji je došlo oko 1000 ljudi koji vole klub, a koji smo organizovali svega za par dana i tako spasili klub od gašenja.

6. Šta smatraš za najveći uspeh grupe?
Za samo 2-3 godine smo uspeli da uradimo dosta toga i da od totalno neorganizovane tribine stvorimo grupu vredne pomena. Urađene su mnoge zastave, barjaci svih veličina, koreografije i parole, gostovanja , incidenti sa murijom i drugim grupama, marketing sekcija je uradila odličan posao a kreativni doprinos se ogleda i u originalnim pesmama koje izbacujemo svake polusezone.  Naravno, sve je ovo došlo od samofinansiranja članova, nikakvi sponzori,uprava itd. nam ne pomažu finansijski. Konkretno za najveći uspeh i dokaz za veličinu grupe smatram potez kada smo svom drugu koji je u kolicima i kome je bila potrebna finansijska pomoć, dali sav novčani prihod od marketinga i ostali bukvalno bez ičega samo da bi mu pomogli.

 

7. Kakvu saradnju imate sa upravom kluba/policijom?
Imamo svog člana u upravnom odboru kluba koji prati dešavanja u klubu i ako ima nešto na relaciji klub-navijači on brani naše interese. Odnosi sa ovom upravom su dobri, imamo pravo na 400 sezonskih ulaznica što je od prilike trećina hale. Pomogli smo da se klub digne na noge, sada želimo zajedno da stignemo do uspeha.
Sa policijom nema saradnje, oni su uvek oko nas sa nekim pitanjima i predlozima da se sarađuje. U zadnje vreme represija nad navijačima jača, naša policija uzima primere iz Srbije gde su stvari prenapumpane  i gde je realna slika stvari iskrivljena, pa tako i kod nas upadaju kući ljudima bez ikakvog razloga i pozivaju ih na razgovore a da se ništa nije desilo. Koriste neke metode zaplašivanja , a primera radi pre 2 sezone kada smo igrali utakmice da ne bi ispali iz lige i kada je u hali bilo 200 ljudi, bilo je u proseku po 50tak policajaca iz jedinice za brzo raspoređivanje (to je isto što i žandarmerija u Srbiji) što je svakako nelogično s obzirom na to da u šiptarskim krajevima retko kada odlaze. Sve više se osećamo kao stranci u svojoj državi.

 

8. Kako ocenjuješ to da su kod vas možda i aktivniji navijači u dvoranama nego na stadionima?
Situacija u sportu kod nas se polako popravlja, a dvoranski sportovi su popularniji od fudbala jer su najveći uspesi našeg sporta došli preko rukometa i košarke. Treba napomenuti da vladajuća fudbalska garnitura u fudbalskoj federaciji ima dosta neregularnosti i da je fudbal doveden do ruba egzistencije. Prošle godine je čak i simbol mak-fudbala FK Vardar ispao iz lige ali uz pomoć nekih dogovora je ipak nastavio u prvoj ligi i to je nadam se jasna slika o stanju našeg fudbala. Investicije u fudbalu su manje jer sponzori znaju da će im se pare teško vratiti, dok je u rukometu stvar drugačija jer klubovi igraju u evropskim takmičenjima.

 

9. Da li pratite reprezentaciju i da li ste bili sad na Evropskom prvenstvu u rukometu u Srbiji?
Organizovano ne pratimo nijednu našu reprezentaciju. Bilo je ipak dosta naših ljudi na evropskom prvenstvu koji su išli u svojoj režiji, ali bez obeležja kluba ili grupe već samo sa rekvizitima makedonske reprezentacije.

10. Šta misliš o navijačkom pokretu u Srbiji i da li pratiš dešavanja među srpskim grupama?
Naravno da svakodnevno pratim dešavanja kod vas i može se reći da je srpska scena jedna od boljih u Evropi, na maloj teritoriji ima toliko broj solidnih grupa pogotovo onih manjih poput TB,UF,Firma,Meraklije itd. a naravno da Delije i Grobari spadaju u vrh evropske navijačke scene. Podržavam primirje koje je bilo na snazi jer nijedan život nije vredan navijačkog obračuna, nadam se da će se situacija još poboljšati jer je u prošlosti urađeno veliki broj grešaka, previše mladih života je ugašeno i to se ne sme ponoviti. Iako mnogi od vas misle da imaju neprijatelja u makedonskom narodu  zbog priznanja Kosova želim reći da većina  ne poddržava našu vladu u toj odluci. Kosovo je Srbija, Makedonija nije Grčka.

11. Poruka za kraj?
Hvala što ste nam dali priliku da se predstavimo. Pozdrav svim pravim navijačima u Srbiji i zaljubljenicima u svoj klub. Sloboda svim nepravedno osuđenim navijačima i slava žrtvama navijačkih obračuna.

DO SMRT SO MZT SKOPJE!
FA `97

Video kanal: http://www.youtube.com/user/aerodrom87?feature=mhee