Тема за све и свашта

[shark23]

Sad mi izleteo klip na tviteru, av u nekom intervjuu kaze od 1og marta bice otvoreno trziste rada za ljude iz Albanije i Makedonije, u fazonu samo ce im biti potrebna radna dozvola koja se dobija lako i mogu bez prepreka da se zaposle bilo gde u Srbiji. Ne razumem potrebu za ovim stvarno, gde vec imas problem na jugu i ovim potezom ih bukvalno ohrabrujes da se dodatno sire...

[svuda.prisutan]

Ja ne znam sta nije jasno? On da radi u korist narod, kupio bi konopce odavno. Bice gore samo, bolje ne moze.

[ElPadrino]

Evo baš jedan dobar tekst na temu politike. Govori dosta o nama i o našem sadašnjem položaju. Riječ je o srpskoj političkoj sceni sa obe strane Drine.

Zadah truleži i Milica Zaglupnica kao paradigma raspada srpske političke scene
26.02.2024.

Bestidni, beskrupulozni, gramzivi, lažljivi i pohlepni su se namnožili kao rojevi insekata oko leša, nažalost godinama dominiraju srpskom političkom scenom, kojom zaudara zadahom truleži i sveopšteg nemorala. Gledajući sinoć u Utisku nedelje Milicu Zaglupnicu, njenu drskost i bezobraluk, zapitao sam se kako ona i Nestorović, Šešelj ili Nešić, Stanivuković, Stevandić, uprkos svemu i dalje postaju, liče međusobno kao jaje jajetu, imaju isti izraz lica, govor tijela, ponašanje kao da ih je jedna majka rodila?

Da li su svi nastali u jednom centru na istom obrascu i matrici a onda klonirani na različita mjesta? Kako je moguće da ljudi masovno gutaju iste udice i da nijednu istorijsku lekciju ne možemo da naučimo i izvičemo neke pouke, kako se skupe greške ne bi ponavljale? Sodoma i Gomora!

U jednom mi je drago što se sad sve desilo jer je pokazalo da sam za nju, Nestorovića i drugu udbašku šgadiju, bio u pravu isto kao za Nešića, Selaka il Vojina Mijatovića, ali sam zabrinut što ovoliku kontaminacime i koncentracije ljudskog ništavila i otpada, koncentrisanu na malom prostoru, ne bi mogla bez teških posledica da absorbuje ni velika Kina sa milijardu i kusur stanovnika, a ne mala nacija razorena po svim šavovima. Posledice njihovog djelovanja i bujanja, bolje reći rasads iz centra moći koji ih planski lansira i produkuje, su katastrofalne i ostaviće teške i duboke posledice od kojih ćemo se teško oporaviti.

Kod nas je sve masovno počelo, i sa ove naše strane Drine ključna je bila 2014. godina, afera dva papka, kada su Ilija Stevančević i Vojin Mitrović „preletili“ na drugu stranu bez ikakvih posledica, prije svega institucinalnih. Narod je sve brzo zaboravio, čak ih je umjesto političke kazne i osvete narod nagradio na narednim izborima, a onda je njihovo izopačeno ponašanje postala praksa, pa su papci počeli da bujaju kao pečurke posle kiše. Efekat destrukcije je ogroman a najveći je što narod klone u apatiju i povlači se, prestane da vjeruje bilo kome, a to i jeste krajnji cilj kreatora koji vuku konce iz sjene.

Njihovim stopama krenuo je odmah naredne 2015. godine Stevandić, nagrađen za nemoral raznim ordenjima, funkcijama i nekretninama, a onda se se kao na traci redali Bojić, Mićić, Obren Petrović, Čavić, Šešić, Banjac, Tubin pa do Stanivukovića, koji čeka sa svojom družinom ko zapeta puška znak kad će da pretrči. Politička korupcija i nemoral postali su pravilo i obrazac ponašanja, a ne izuzetak za naučno posmatranje i izučavanje, i to je put u propast i potpuno razaranje jedne nacije i društva.

Pitanje je samo ko je sledeći i ko će naslijediti Milicu Zaglupnicu, obmanjivati narod po zadatku UDBE uz pomoć masovnih medija? Koliko puta se mora ponoviti istina, koja je često sumorna, otvoriti narodu oči i predviditi šta će se dogoditi pa da napokon većina progleda i prestane ponavljati skupe greške iz prošlosti?

Spada nam nema ali propasti nećemo. Kako izaći iz začaranog kruga, zaustaviti spiralu izdaje, laži prevare, konvertitstva kada su sudovi i institucije zarobljeni, ne funkcionišu i ne rade po zakonima i Ustavu? Puno je pitanja koja traže odgovore, a nadati se da će se napokon naći izlaz, koji uvijek postoji, iz teške situacije i ponora u koji smo kao narod upali?

Kolonije po zadatku moćnika i službe.

[MARKER]

Gledao neko ?

[ElPadrino]

Marker brate, ne vidi se link ili sta si vec htio da postavis.

Nego, je l me sjecanje sluzi, ti si ono prije pratio borbe i organizacije, pa cak ti i fuck off kacili neke linkove ? Ima sad u subotu Rakic pa ne bi bilo lose da baci neki link ? I ovaj momak iz Slovenije Jaob Nedoh isto dobar lik i dobar borac, ima mec u subotu, pa i ako to neko iskopa ? Ko ce jos da poplaca silne operatere.

[MARKER]

Ljubav tvoja i neposlusnost moja, dokumentarac.

https://www.youtube.com/watch?v=vrHHo3WcgNQ


Da, ima u subotu na nedelju jubilarni UFC 300 i ima dosta kvalitetnih boraca u zakazanim mecevima, medju njima i Rakic-Prohaska.

Ovo mi je jedini bukmarkovani sajt koji nije pukao o sada, trebalo bi da se pojave linkovi kada pocnu borbe https://m.mmastreams100.com/fight/ufc/6 ... a-vs.-hill

U svakom slucaju, obicno guglanje tipa mma streams bi trebalo da da rezultat iz nekoliko pokusaja eventualno.

[lukabrasi]

Jel nema dokumentarca celog negde?

[1937]

Nema dokumentarca jos uvek nigde. Promocije idu po gradovima svakih nedelju dve. Uostalom vredi ispostovati lik i delo coveka, otici u bioskop ili gde se bude prikazivalo, kupiti kartu i uzivati u filmu. Nemojte ga kaciti niti gledati na netu ako je ikako moguce!

[lukabrasi]

Slazem se sa tim, ja na zalost nisam stigao u Dom sindikata kada je bilo...

[MARKER]

Bila je veceras projekcija u Krusevcu. Preporuka sa moje strane da se ode i odgleda, ko gde i kada moze, i ostavi dobrovoljni prilog jer je cela prica humanitarnog karaktera. Autor filma je momak koji je, barem sa mog aspekta, vredan postovanja, s obzirom na to da smo imali priliku da opusteno i neobavezno prozborimo koju rec i pre i posle projekcije filma. Da ce poruku filma pre shvatiti stariji nego mladji, svakako stoji, jer je ipak potrebna odredjena mentalna zrelost da bi se ista shvatila onako kako je zamisljeno od strane autora. Svakako, to nije kruto pravilo i individualna je stvar kako ce ko doziveti taj film, ali verujem da ce ga vecina doziveti na pravi nacin.

[жабац]

Nema dokumentarca jos uvek nigde. Promocije idu po gradovima svakih nedelju dve. Uostalom vredi ispostovati lik i delo coveka, otici u bioskop ili gde se bude prikazivalo, kupiti kartu i uzivati u filmu. Nemojte ga kaciti niti gledati na netu ako je ikako moguce!

Tako je. Evo ga brat Luka pa poslušajte šta ima da kaže o filmu a i svemu ostalom.

[No al calcio moderno]

Ofk Beograd Zaječar, Čukarički iz Leskovac, a ko ce u Loznicu videcemo. Bitno je da se stadioni grade, obrcu se pare i mnogo se krade.

[ineks]

Aco Srbine zivimo u vrzine.

[ElPadrino]

Evo jedne zanimljive priče, ne kažem da je tačna, ne kažem i da nije (nisam pratio slučaj), ali kad neko ovako posloži stvari djeluje poprilično zastrašujuće. Vrijedi pročitati (a i prodiskutovati).

Proleće je vreme kada u Srbiju ne stižu laste, već se vraćaju zločini.
Evo treći je dan kako je prvi među jednakima izjavio:
„Policija ide ka telu.”
Ali- nikako tamo da stigne, a narod u još jednoj sapunici čeka sljedeću epizodu.
Predsednik nije javni tužilac ni sudija, niti ima ustavno pravo da daje ovakva saopštenja.
Ako je tu nešto i bilo, to rade ministar ili direktor policije dok oko njih stoje inspektori koji su vodili istragu.
Čak ni oni ne smeju da kažu ime i prezime maloletnika dok im to ne odobri sudija.
Mi smo ovde, kao i u slučaju Ribnikar, u jednoj osobi imali i policajca, tužioca i sudiju koji pred svim medijima u državi, mlatara dečijom slikom.
Predsedniku države je u sred konferencije za medije stigao SMS koji ga je obavestio o još jednoj neviđenoj tragediji koja je zadesila Srbiju.
Dok je sedeo u društvu tobože zabrinute lezbijke, u dramskim pauzama od šoka je jedva saopštio kako je policija već krenula ka mestu zločina.
Konferencija je završena uz već standardan zaključak da je život u Srbiji, život sa monstrumima.
Srbe još jače treba prikazati kao najveće monstrume koji ubijaju svoju decu, a za to se konačno treba naći lek.
Pa zar nije užasno čitati naslove kako je dete davljeno ispuštalo dušu, zato metoda problem-reakcija-rešenje mora naći „lek” za takve monstrume.
Samo onda će se naći rešenje po kojem će još veći monstrumi doći da nas spasu.
Za razliku od Ribnikara „žrtava” je ovde bilo dosta manje, ali je zato medijski pritisak bio dosta veći.
A, do sada smo trebali naučiti, šta god da se kroz medije tako napadno nameće kao tema, ima drugačiju pozadinu.
Sve je toliko kontradiktorno i nelogično u celoj ovoj priči od samog početka da onaj ko ima oči i imalo mozga sve sam vidi.
Onaj ko nema, džaba mu je pisati, crtati i govoriti.
Policija, psi tragači, Gorska služba spasavanja i volonteri, za 10 dana nisu uspeli da pronađu nijedan jedini trag.
U međuvremenu dete je slikano u Rumuniji, snimano u Austriji, roditelji su ga prodavali, i sve ono što bi portalima u tom momentu donosilo čitanost i bilo naručeno kao tekst.
Na kraju, Srbi su prihvatili priznanje dvojice alkoholičara.
Priznanje može biti iznuđeno i potplaćeno, samo telo sa kojim se optuženi dovedu u vezu osnov je za optužnicu.
Ali, ne zaboravimo da je i naš najbolji pilot helikopetra posthumno proglašen za pijanca.
I što je još gore, danima se pale sveće za dete čijeg tela nema što je do kraja morbidno.
Poziva se na linč neke dvojice ljudi, pa čak i na to da im se popale imanja, što znači da su ljudi progutali mamac koji im se ponudio.
Nikad u Srbiji nije zabeležen slučaj da je neko pregazio dete i onda ga povređeno zadavio golim rukama.
Ali davljenje je najintimniji čin ubistva, jer tad žrtvu gledate direktno u oči, a scenaristi ovog horora morali su da ubace dozu monstruoznosti u svoj novi film.
Bilo je slučajeva gde su vozači bežali sa mesta nesreće, setimo se onog kantrimena sa Brankovog mosta gde se još „ne zna” koga je vozio ili možda sina Željka Mitrovića koji je na pešačkom prelazu ubio devojku.
A da, on je za ovo ubistvo odležao 10 meseci kućnog pritvora...
Ali nikad, i nigde, nije se desilo da neko pregazi dete, naknadno ga ubije, a da sa sobom ima suvozača.
U ovom slučaju, nevini suvozač se odlučio na dugogodišnju robiju iako se kao svedok mogao izvući bez dana zatvora.
Neki bi rekli, kakva kolegijalnost, ali to pokazuje da su obojica samo čitali unapred napisane scenarije i priznali delo.
Ne zaboravimo da je i vozač sa naplatne rampe Doljevac priznao da je vozio automobil, a Srbija nikad više nije ni čula za njega.
Nestajala su tako 2 po 2 minuta i vremenom smo se navikli da se u Srbiji sahranjuje istina, ali ovo je prvi put da krilatica „nema tela nema dela”, prestaje da važi.
Prvi put je da se na osnovu nečijih reči dete proglasi mrtvo.
Neverovatno je da neko sebi da za pravo da to uopšte i uradi, a da nigde nema tela.
Takvom nečemu se protive pravna nauka, forenzika i medicina- svi osim medija u Srbiji.
Ipak, znamo da je država decenijama krala decu iz porodilišta, a roditeljima koji su tražili da sahrane svoje dete pod nos bi odmah gurali dokument o upravljanju medicinskim otpadom.
Ni oni nikad nisu videli svoje dete i jasno je da sve ovo potiče iz iste kuhinje.
Mediji su 2 dana delili lažnu sliku čoveka koji je navodno ubio ovu devojčicu.
Zbog toga je Branislav Janković iz Bora morao da dokazuje da on nije komunalac, već radnik u prodavnici i planinar, a da mu je samo slika ukradena sa društvenih mreža.
Setimo se da su nakon Ribnikara mediji isto 2 dana vrteli lažnu sliku Koste Kecmanovića. Identitet su ukrali nekom dečku iz Rumunije.
I ovde sve miriše na istu kuhinju.
Inače, da vas podsetim, Kosta je zvanično najmlađi masovni ubica na svetu.
Ko bi rek'o da samo nakon nekoliko meseci, njega više niko neće ni da pomene.
To je zato što su mediji prežvakali tu priču.
I telo ove devojčice će se na kraju pronaći tj. javnosti će se ponuditi neko telo da se smire strasti kada se priča prežvaće.
Nakon Ribnikara usledilo je totalno razuružavanje Srbije i traženje dlake u jajetu da se ljudima oduzme čak i lovačko naoružanje.
Zatim je počelo zaključavanje dece u školama uz razna maltretiranja, što je put ka totalnoj kontroli stanovništva.
Slučaj nestale devojčice je toliko bitan da je ministar policije helikopetrom posetio mesto zločina, koje u suštini još i ne postoji ali ga raskopavaju bageri kao da traže školjku automobila a ne dete.
Onda je i on na konferenciji za medije izjavio da je dete ubijeno 26. marta, a da je 28.marta vozač otišao da premesti telo iako je toga dana u tom krugu bilo stotine pripadnika žandarmerije.
I, niko ga nije video, a psi su takođe izgubili njuh.
I Moskva ima najnapredniji sistem na svetu za prepoznavanje lica, pa neki dan i tu niko ništa nije video.
U januaru 2020. godine u Moskvi je povezano 3.000 novih kamera.
Potreban je delić sekunde za prepoznavanje lica ,a softver procesuje stotine hiljada videa u realnom vremenu.
To znači da, kada bilo ko prođe pored kamere, sistem upoređuje njegovo lice sa licem sa crne liste.
U slučaju poklapanja, policiji se momentalno šalje upozorenje.
Sistem je prvobitno osmišljen da prati ljude koji su pozitivnй na vйrus i za držanje ljudi u kovйd logoru, a do danas je višestruko unapređen i postavljen širom Rusije.
Istraživački novinar Andrej Kaganski odlučio je da proveri ovaj sistem i na 2 minuta izašao je iz zgrade kako bi bacio smeće.
Samo 15 minuta kasnije policija mu je zakucala na vrata i uz prijavu objasnila da je prekršio karantin.
I sad, pored ovakve kontrole, četvorica bezbednosno zanimljivih osoba naoružanih do zuba dođu u centar Moskve i urade ono što su uradili.
Kasnije svi mediji sveta prate njihovo kretanje i u prenosima uživo puštaju njihova ispitivanja dok razjareni narod urla, razapnite ih.
Iz prvog pogotka jedan brod nedavno je uspeo da sruši most dug 2 i po km u Baltimoru koji se u vodu sručio k'o kula od karata, da ne kažem k'o Kule bliznakinje.
Žeželjev most u Novom Sadu dug 377 metara uskoro slavi 25. godišnjicu rušenja, a srušen je tek nakon 12 direktnih pogodaka projektilom na 12 različitih mesta.
Ali, brod je srušio most i zatvorio najveću automobilsku luku u Americi...
Dakle, nesreće, otmice i terorizam, uvek su potrebni kada treba smanjiti ljudske slobode u nekom društvu.
I Srbija je odavno zemlja rijalitija, živimo u društvu spektakla i to se sa malih ekrana prenelo i u svakodnevni život.
Javnost mora da bude involvirana, a da se i najveće tragedije stave u oblik rijalitija.
Žalosno je da ko god je nesvesno učestvovao u ovom ludilu sa nestankom deteta, delio slike, pisao amin, palio sveće i iznosio svoje pretpostavke šta i kako se nešto desilo, nagazio je na minu.
Zloupotreba emocija je najčešća tehnika koja se koristi za držanje ljudi u neizvesnosti.
Držati javnost u neznanju i večitoj strepnji najbolji je trik koji udara na emociju.
Konstantno treba puniti negativnom energijom ionako već isprepadan narod i postepeno raditi na promeni njegove svesti da bi sam tražio rešenje jer priče o deci najviše bole.
Jedno od rešenja koje će nakon svega ovog biti ponuđeno je da deca koja se budu rađala budu čipovana na samom rođenju kako ih slučajno roditelji ne bi izgubili u parku, eto koliko se oni brinu o našoj deci.
Dobro sad, druga je priča to što i država može da ih prati, pa da ih u odraslom periodu i ugasi čim vrate zadnju ratu kredita.
Mediji mogu ubediti narodne mase da na najmirnijoj tački na planeti bukti rat.
Oni znaju da vesti i priče i ne moraju da imaju iza sebe stvaran događaj, već mogu cele da se izmisle radi nekog cilja.
Bitno je samo da svi, istu priču svakodnevno ponavljaju i ljudi će na kraju u to početi verovati...
Piše: Deki RS

[No al calcio moderno]

Ima smisla!