Upoznam pre par dana zenu. Od mene starija 10ak godina, 20ak godina braka, dva deteta....zategnuta kao pracka, ozbiljna, poslovna, redovno trenira, radi na odgovornom mestu...... Da skratim, ostali sami, ispitivala me da li sam ozenjen, pricala mi o svom braku, deci,.... (ja sve to malo cudno gledao)....malo se usrao, sto li jebem li ga. Razidjemo se. Ja krenem da kunem sam sebe. Kakav sam konj. Cak ni ime nisam znao. Bukvalno nista sem gde radi.
Na kraju dodjem kuci, upalim komp, nadjem tu firmu na face i krenem. Bukvalno pregledam sve ljude u toj grupi,a ima ih 800 sigurno. Cak svakom pregledam prijatelje ne bi li je nasao. Na kraju uspem, posle par dana. Napisem poruku, i to pisao u wordu par dana, brisao, dodavao, precrtavao,....na kraju posaljem joj istinu. Na sve to njen odgovor je bio palac gore ili ti ok. Ako sam ja to dobro shvatio.
Pa majke mu ga zar je tolko tesko?! Nista nisam zasluzio?
Ne trazim ja ovde neku pomoc, razumevanje ili sta vec. Nego dodje mi ko da se ispovedim. Malo olaksam sebi dusu kad napisem sve. Pa nisam retardiran bre. Nego krivo mi!
Sta su ti zene!? Verujem da je na mene zaboravila u koliko odmah a ja danima razmisljam o njoj!
edit: naravno da nisam hteo da je zenim
Slusaj sta ti kazem, nema situacije u kojoj se nisam nasao sa zenama, bukvalno sve znam. Nije to nikakvo hvalisanje, jer muke, minusa i stativa ima podjednako kao dobrih stvari. Jebao sam one u 15ogodisnjim vezama, jebao srecno udate s decom, udovice, teske perverznjakuse od kojih su neke bukvalno zavrsavale u ludarama, razbijao veridbe i brakove, prevario apsolutno svaku svoju ribu, mene su varale na sve strane i pravile ovcu od mene, nema cega nije bilo. Onako kako sam ti malopre rekao, tako je, zajebi druge komentare, besposlenost je djavolji poligon i izgubljenim dusama lako manipulise
Premija!
