|
Nova moda – žigosanje
Žigosanje vrućim predmetima i sečenje hirurškim nožem novi je vid „ukrašavanja” kojem pribegavaju mladi.
Da je dvadesetdvogodišnja S. E. znala da će „ispisivanje” imena bivšeg dečka duž leve ruke, na času biologije pre sedam godina, ostaviti ožiljke zbog kojih danas ne može da nosi majice kratkih rukava, nikada to ne bi uradila.
Nekoliko godina kasnije i sto kilometara severnije, u Vršcu, njena vršnjakinja Ivana ovih dana svesno planira da joj drug žiletima ureže zvezdu na ramenu kako bi ostao ožiljak, uverena da je to „samo ukras na telu”.
S njom se slaže i njen sugrađanin, V. K., mladi, „samouki umetnik” koji se bavi takozvanom skarifikacijom. Zanat je ispekao na sopstvenom telu i prvi ožiljak u obliku slova „iks” napravio je sebi na butini. Od tada svega desetak ljudi imalo je hrabrosti da se podvrgne ovom bolnom zahvatu.
"Skarifikacija nema veze sa samopovređivanjem, to je nešto potpuno drugo. Pravljenje ožiljaka je prirodni ukras, kao ulepšavanje ili šminkanje i čini me srećnim to što mogu da učinim da se neko oseća lepo. Zato taj rad i ne naplaćujem", kaže sagovornik "Politike".
V. K. objašnjava da su osnovne vrste skarifikacije pravljenje ožiljaka, žigosanje opekotinama ili vrućim predmetima, sečenje hirurškim nožem koji ide i do četiri milimetra u dubinu, ili čak i uklanjanje kože sa tela.
"Sam čin pravljenja ožiljaka je izuzetno bolan, jer se radi bez anestezije. Boli i održavanje rane zato što je poenta u tome da se produži zarastanje ožiljka kako bi bio što reljefniji. Posle toga četkicom za zube ili limunskom kiselinom rana se iritira narednih mesec i po dana kako bi se dobio željeni efekat", objašnjava on i dodaje da on u tome ne vidi sadističku, već erotsku notu, jer, dok radi na iscrtavanju ožiljaka, nivo adrenalina je izuzetno visok.
Iako je uveren da čini dobra dela, svestan je toga da se svaki put kad uzme skalpel u ruke nađe s druge strane zakona, pa zbog toga i ne želi da mu se ime pominje u novinama. Čuo je da se ovim vidom „ukrašavanja” tela bavi još jedan momak iz Beograda, ali kolegu nije lično upoznao.
Iako mnogi slučajevi samopovređivanja u Srbiji ostaju nezabeleženi, psihijatri smatraju da je to vrlo česta pojava, uglavnom uzrokovana nekim psihičkim poremećajem. Kako navodi Vojislav Ćurčić, psihijatar-psihoanalitičar iz bolnice „Dr Dragiša Mišović”, manji broj mladih u periodu adolescencije ima značajne probleme i ne nalazi rešenje za njih, što se uglavnom manifestuje impulsivnošću i depresivnošću.
"Kada napetost dostigne stepen nepodnošljivosti prelazi u nasilno ponašanje prema drugima. Međutim, kako se time ne rešavaju uzroci, nervoza ponovo raste i izaziva novu reakciju. Ako su adolescenti uz to i depresivni, onda se najčešće samopovređuju. Sečenje podlaktica žiletima, staklom ili nekim drugim oštrim predmetom, pečenje cigaretama, zloupotreba alkohola, droga, samo su neki od načina da mladi pobegnu od problema", objašnjava doktor Ćurčić.
Uzroci ovakvog ponašanja, po njegovim rečima, mogu biti različiti. Od ljubavnih problema koji se završavaju raskidom do porodičnih svađa.
"Postoje i blaži oblici samooštećenja. To su izrezivanja različitih znakova, simbola ili imena na sopstvenom telu. Izdržavanje bola treba da bude dokaz privrženosti, a pre svega trajnosti i odanosti značajnoj ideji ili osobi kojoj je namenjena. Adolescenti su skloni snažnim emocijama i idealizacijama pa imaju ideju i žele da ovekoveče nešto što im je u nekom trenutku izuzetno važno i što im se čini ili što bi želeli da traje doživotno", ističe doktor Ćurčić.
Žarko Trebješanin, profesor psihologije, podseća da je proces ukrašavanja tela izrezivanjem različitih znakova izuzetno star i da se javlja kod nekih primitivnih plemena gde se to radi ritualno kroz obrede.
Ovo što se danas radi je jedan vid samoukrašavanja. Osoba koja to čini uopšte ne misli da se samopovređuje, jer mladi menjaju telo s ciljem da budu privlačniji. Druga stvar je što je ta „moda” danas veoma rizična, jer žileti i igle koji se koriste mogu izazvati vrlo opasne infekcije. Pravljenje ožiljaka nije bezopasno, možda izgleda kao nešto što je privlačno, ali nikako nije naivno. To je neki oblik konformizma, samo jedan od načina da pokažu da pripadaju grupi, ističe profesor Trebješanin, postavljajući pitanje šta je sledeće na šta će mladi ljudi pristati i da li za lepotu zaista treba toliko da se pati?
_________________
Клип изуо, слика објаснила, све лајковано... хит кола.
|
Login
Register
FAQ
Search
